Zalivanje biljaka

Zalivanje Biljaka

Leto donosi više temprerature i biljke imaju veće potrebe za vodom. Ne treba preterivati jer je previše vode čest uzrok propadanja sobnog cveća. Koristite mlaku vodu koja je odstojala 24 časa. Broj zalivanja može biti i do dva puta nedeljno.

Voda na listovima ne prija svim vrstama pa bi bilo dobro zalivati direktno po zemlji. Desetak minuta po zalivanju višak vode sa podloške odlijte jer bi ta voda mogla da uguši koren zbog čega biljka može uvenuti. Ne postoje tačne norme za zalivanje. One će zavisiti od temperature u prostoriji, položaja biljke (da li je u senci ili na direktnom svetlu) i faze rasta. Najbolju sliku o tome će vam dati sama biljka. Biljku kojoj treba zalivanje prepoznajete po klonulosti listova. Zemljišni supstrat je svetlije boje i na dodir mrvičast.

Za kratko vreme upozaćete period koji vaše biljke mogu podneti bez vode. Nekim biljkama se leti ni za trenutak ne sme ostavljati suv zemljišni supstrat. Hristov venac (Passiflora sp.) se zaliva dok je zemlja još poluvlažna, bugenvilija (Bougainvilea glabra) takođe. Sobni zvončić (Campanula) ili ukrasna paprika (Capsicum annuum) pri višim temperaturama treba zalivati svaki dan. Cipresus (Cypresus sp.) je sinonim za vodoljubivu vrstu. Tokom cele godine ne sme dugo ostati bez vode. Ova vrsta odlična je za početnike jer ne postoji bojazan od prevlaživanja. Biljke velikih istova u toplim letnjim mesecima imaju veće potrebe za vodom.

Banani (Musa), spatifilumu (Spathiphyllum sp.), monsteri, filodendronu (Philodendron) svaki drugi dan proveravajte zemlju i ako je suva zalijte. Nekim vrstama možete ostaviti zemlju bez vode koji dan duže – njih leti zalivajte najčešće jednom nedeljno. Posebno su otporne krosandra (Crossandra) i kalanhoa (Kalanchoe). Kaktusi žive u suvim podnebljima gde su razvili građu koja ima omogućava čuvanje vode ali to vam pomaže samo zimi da ih zalivate jednom mesečno. Leti je zalivanje potrebno kad god je suv zemljišni supstrat, a na višim temperaturama na svaka tri dana.

Bromelije traže da u lisnoj rozeti uvek bude nekoliko cm vode. Ta voda mora biti mlaka i često je menjajte. Kod vriseje (Vriesea sp.) se voda ne sme nalaziti u rozeti kada počne da se pojavljuje cvetni klas. Svim biljkama iz ove porodice leti odgovara vlažno zemljište. Obratite pažnju na temperaturu – ako je viša, možda je zalivanje potrebno i tri puta nedeljno. Postiji i drugačiji načini zalivanja gde voda neće direktno dolaziti u kontakt sa supstratom i biljkom.

Ciklamu (Cyclamen persicum), afričku ljubičicu (Sainthpaulia ionantha) i gloksiniju (Sinningia speciosa) obavezno zalivajte preko podloške. Jelenske rogove (Platycerium) i azaleju (Rhododendron simsii) zalivajte potapajući celu saksiju u veću posudu ispunjenu vodom. Voda ne sme da se preliva u saksiju. Tako treba da stoji 10 minuta a zatim je izvadite i pustite da se ocedi. Kod palmi je naizraženiji problem prevlaživanja. Zbog veličine saksija u kojima se nalaze poželjno je zalivati ih i 2 puta nedeljno. Ukoliko imate mogućnosti paprati zalivajte kišnicom. Ljubitelji kišnice su još ehmeja (Aechmea fasciata), diffenbahija (Dieffenbachia) i gardenija (Gardenia jasminoides).

Ako otputujete, a u vašoj kući se nalaze vrste koje ne mogu dugo bez vode postoji rešenje. Manju plastičnu flašu isecite na pola i na njenom čepu izbušite malu rupu. Grlić flaše pobodite u zemju i dospite vode. Biljka će svojim korenovim sistemom usisavati vodu bez bojazni od prevlaživanja.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.