Paprat

Paprat biljka

Poreklo: tropski predeli
Visina: od 50 do 80 cm
Svetlost: bez direktne sunčeve svetlosti, može i senovito
Temperatura: leti 18 – 21 C, zimi 14 – 15 C
Prihranjivanje: od aprila do kraja septembra, svakih 15 dana

Poznato je oko 35 vrsta paprati od kojih se uzgaja nekoliko, a svima su potrebni ista nega i isti uslovi. Ovo je napoznatija vrsta i gaji se u domaćinstvima. Formira velike bokore sa listovima dužine 40 do 70 cm.
Listovi su jarko zelene boje, veoma iseckani, duguljasti i grupisani u veliku rozetu. Postoje mnogi varijeteti sa manje ili više podeljenim i talasastim listovima.
Paprat je biljka koja ne cveta. Sitne pore se stvaraju na naličju lista tokom proleća i leta.

Treba je zalivati 2 – 3 puta leti, a zimi jednom nedeljno. Zemljište treba uvek da bude vlažno, ali ne previše natopljeno. Orošavanje je svakodnevno i treba voditi računa da se kapljice vode rasprše i po donjoj strani listova.
Presađivanje se vrši svake godine u martu ili aprilu, najbolje u viseće saksije. Orezivanje je nepotrebno i treba samo ukloniti suve listove.
Pogodan period za razmnožavanje je krajem zime ili u rano proleće. Razmnoćava se deobom bokora matične biljke tako što se izvadi iz zemlje i razdeli na 2 – 3 manj, a zatim se svaka zasadi u novu saksiju.
Paprati vole izuzetno visoku vlažnost vazduha – čak i do 60 %. Zog toga je idealna za kupatila. Izbegavati mesta koja su blizu promaje ili radijatora.